Po knjizi "Der Deutsche Jagdterrier"

Volfgang Birvir

Tekst za www.lovac.ba pripremio : sane 

ODGOJ I VOÐENJE MLADOG PSA

Veæ prvih dana nakon nabavke šteneta vidi se kakav æe pas biti. Ali puno puta se štene ponasa sasvim drugaèije nego što smo ga mi zapazili u njegovoj štenari. Ponašanje mladog psa u novoj sredini buduæeg vlasnika varira od skièanja i zavlaèenja po æoškovima do veselosti i igre. Najvažnije je u odgoju mladog psa što pre uspostaviti kontakt sa štenetom a to se postiže svakodnevnim izvoðenjem psa u šetnju. Prilikom puštanja psa u polje kroz igru posmatramo ponašanje šteneta i tu se veæ vidi kakve osobine štene ima. NLT ima dobar nos i tu osobinu treba što pre razvijati tako što se pas navodi na trag divljèi. Psa treba slobodno puštati da traga ali bitno je da se pas pozove k' sebi èim se prilièno udalji. Tada se psu komanduje "SJEDI" pomiluje se i nastavlja se dalje traganje. Ako se ova vežba èesto ponavlja kroz igru se razvija dobar kontakt sa vodièem. Potpuno je nepravilno psa dugo voditi na povodniku jer se takav pas nakon prvog puštanja ne vraæa gazdi. Ali svakako se pas mora nauèiti i na povodnik ali postepeno i balago. Slobodan pas æe u polju da pronaðe trag divljaèi i takav pas æe se dobrovoljno vratiti vodièu nakon svakog obavljenog posla. Ovo je korisno onda kada se pretražuje veæe polje i tada æe slobodniji pas sigurno pronaæi divljaè i neæe se motati vodièu oko nogu. Ako se pas ovako odgoji on æe pre pokazati sledoglasnost kada se to od njega bude tražilo jer kod psa koji je slobodniji pre se bude uroðene osobine nego kod psa koji se vodi na povodniku. Zato pravilno odgojen pas pr pronalazi divljaè i odmah se koncentriše na trag i ne strahuje od kazne vlasnika. NLT-a treba osposobljavati kao lovaèkog pomoænika za rad u polju i sa 12 meseci pas bi trebao sigurno da radi u polju. Ali svakako traDa paziti de se ne prenagli U ovoj obuci. Ovo je veoma važna disciplina i korisna je za svaki drugi ispit u polju ili na vodi.
Nakon pola godine kad pas promeni zube pocinje se sa vežbom u rovu a prva vežba je ulaženje i puzanje u rovu. Nepotrebno je odmah pokušavati na takmièarskom rovu nego se poèinje u manjem i kraæem rovu sa jednom prostorijom. Osnovno pravilo je da ne smemo biti grubi prema psu. Pas treba dobrovoljno da ulazi i u najmraèniji rov. Nepravilno je pse gurati u rov nego treba da se polako bodri i podstièe da ude u rov. Prvi put se poklopci od prostorija i tunela podignu da bi pas po svetlu prošao kroz rov a onda se poklopci postepeno zatvaraju i pas se navikava na mrak. Ova disciplina se vežba sve dok pas ne doðe do rešetke i zalaje. Dakle,najvažnije je da se pas za pretraživanje rova zainteresuje.
Ako je pas iz proletnog legla iste sezene se pas sa starosti 5-6 meseci može ispitati i na vodi. Psa æemo lakše uvesti u vodu ako i sarmi uðemo u vodu i pri tome možemo održavati psa na vodi dok pliva da nebi osetio strah,od dubine.
Svaku disciplinu ispitujemo kroz igru ali i tada se vide uroðene osobine psa. Kada se vežba poslušnost teda se drugaèije postupa sa psom. I tada se obuka izvodi kroz igru ali se psu obraæamo sa više strogoæe i ne smemo nikako popuštati psu npr. ako psu komandujemo "SJEDI" pas mora da sedne pored vodièa i to sa uspravnim prednjim delom tela a ne da pas zauzme ležeæi stav.

PRIPREMA PSA ZA SVESTRANU UTAKMICU

Da bi pas mogao da se priprema za svestranu utakmicu trebao bi da na ispitu uroðenih osobina ili utakmici u rovu osvoji iz discipline "OŠTRINA" ocenu 3 ali mladi psi mogu poèeti i sa ocenom 2,5 jer oni mogu da napreduju izmeðu dva takmièenja. Za ovu pripremu je potrebno:

1.) kanap za aportiranje sa kožnom pokretnom ogrlicom dužine 20 m. od materijala koji se ne kvasi.
2.) obièni drveni aport bez optereæenja
3.) drveni aport promenjive težine do 3 kg.
4.) krznena vreæa za aport od zeca ili maèke
5.) krznena vreæa od zeca i1i maèke napunjena peskom težine do 1,5 kg.
6.) pišto1j starter ili plašljivac i praæka

Poželjno je svakOg mladog psa voditi u lov da èuje pucanj i vidi divljaè ali za vreme ove dresure pas ne sme da aktivno uèestvuje u lovu. Što se tièe dresure bolji rezultati se postižu svakodnevnim vežbanjem od 15 min. nego npr. subotom i nedeljom da se radi po 2 sata.



ODLOŽNOST

Pre poèetka ove dresure pas bi trebao veæ da ide na povodniku i da je savladao komandu "SJEDI". Dobro savladana komenda "SJEDI" je kad pas doðe do vodièa seda i gleda ga i za ovakav rad psa uvek treba pohvaliti. Kada pas sedne vodiè kreæe dva koraka od psa i komanduje "OSTANI" ili "MJESTO" i pri tom pruža ruku prema psu. Ako pas ostane na mestu vodiè se vraæa i pohvaljuje psa. Nakon svakog èasa dresure potrebno je poigrati se sa psom i uraditi ono što pas voli. Velika je greška ako se dresira pas koji je nezainteresovan. Zbog toga je potrebno poznavati pseæu psihologiju. Vežba se ponavlja sve dok je pas ne savlada a dobar rezultat je ako pas ostaje odložen 5 min. dok vodiè u blizini nešto radi. Kada se vodiè vrati do psa par puta ponavlja reè "OSTANI" da bi pas zapamtio komandu i tada se kontakt izmeðu psa i vodièa uèvršæuje. Pogrešno je u poèetku galamiti na psa jer on još nije uvežbao komandu i ne zna gde je pogrešio i zato se samo strpljenjem dolazi do cilja. Da bi pas lakše shvatio komandu stavlja mu se ruka ispred glave i polako se ruka diže da bi kod psa stvorili optièku viziju prepreke. Pas ne sme ništa samovoljno da uradi zato on mora ostati u tom položaju sve dok se vodiè ne vrati. Isti princip rada se uvežbava i u ležeæem stavu. Najbitnije je kod odložljivosti da ne smemo psa nikada pozvati da doðe nego uvek se moramo vratiti po njega. Ako pas krene ka vodièu komanduje se "NAZAD" i pas se grdi. Ako pas uporno kreæe prema vodièu onda pokušavamo sa zavezivanjem na koèiæ. Opet se komanduje "OSTANI" i odlazimo od psa a pas nemože da krene za nama jer nije slobodan. Nakon par ponavljanja pas obièno shvata da treba da ostane na mestu. Kada je pas siguran na koèiæu pokušavamo sa odvezivanjem psa. Ako pas ostane odvezan na mestu pohvaljujemo ga. Na poèetku svake vežbe pas se obièno hvali a kasnije pri radu je dovoljno samo "BRAVO". Psa treba nagraðivati i kažnjavati ali samo onda kada pas shvata znaèenje kazne. Pri ovom vežbanju ne treba težiti perfekciji a dobro je ako pas ostaje odložen 3-5 min. što se obièno postiže za 2-3 nedelje. Ako pas koji leži odložen digne glavu ili ustane ili ako sedi pa legne nije bitno za praktièan lov ali to jaèa njegovu samovolju. Jako oštar pas koji je odložen kad èuje pucanj ili vidi divljaè laje i reži i ako vodiè ne reaguje odmah pas kreæe ka njemu. Veoma pohvalno je ako pas oseti divljaè pre nego što je vidi vodiè. Na utakmici vodiè se udaljava 40 m. od psa i pri tom pas ne sme da vidi vodièa koji puca. Ako pas ovako ostane odložen dobro se ocenjuje. Na utakmici se èesto psu popušta što se u dresuri nikako ne sme uèiniti. Pored psa koji je odložen može se ostaviti mantil ili ranac ali ne i povodnik da pas nebi mislio da je svezan. Što je vodiè psihièki stabilniji i sigurniji bolje je za psa jer nervoza sa vodièa uvek prelazi i na psa.



APORTIRANJE

Ova disciplina je jako važna i mora se svaki dan ponavljati i svejedno je da li se radi 2 ili 3 nedelje ali je bitno da je aportiranje sigurno. Poèinje se sa uzimanjem nepoznatog predmeta. I ako se pas upoznao sa predmetom ne smemo postupati grubo da pas nebi radio iz straha. Za ovu vežbu koristi se manji drveni aport bez opterecenja. Na poèetku je bolje aport obložiti krpom a kasnijes se oblaže i krznom. Pas mora da sedi i pre toga komandujemo "APORT". Komandu "APORT" treba èesto pOnavljati jer je to za psa nepoznata reè. Uzimanje predmeta uvežbavamo tako što levom rukom psu otvaramo vilicu a desnom stavljamo psu aport u usta ali i dalje držimo aport i istovremeno komandujemo "APORT". Pas æe hteti da izbegne tu situaciju a1i sa malo spretnosti i sa malo prisile pas æe zadržati aport u ustima. Ako je pas i hoæe da drži aport onda se izdaje komanda "DRŽI APORT" i desnom rukom pustamo aport. Pas æe iskoristiti taj trenutak i odmah æe ispustiti aport a tada komandujemo "FUJ" i malo grdimo psa. Nije potrebno da pas dugo drži aport veæ je dOvoljno 1 min. da se pas nebi previše maltretirao. Svakodnevnim treningom produžamo vreme držanja aporta a da pas to ne primeti. Kod ove vežbe psa treba obilno hvaliti da bi svatio šta je pravilno uradio. Ova Vežba treba da se savlada za 8-10 dana.

Sad se prelazi na drugu fazu vežbe aporta. Vodiè dok pas sedi i sigurno drži aport kreæe 2-3 koraka od psa i zove ga k sebi. Tada pas ili ostaje da sedi sa aportom u ustima ili ga ispušta i dolazi do vodièa. Ako je pas ispustio aport opet mu se stavlja u usta i kanapom se malo omota aport da ga pas ne može ispustiti i onda se pas poziva da doðe. Ako pas doðe sa aportom obilno ga pohvalimo i nakon par ponavljanja pas æe shvatiti da iako mu smeta aport nije teško doneti. Okovratni kaiš na psu mora biti prilièno labav da se pas nebi gušio. Pas se kažnjava samo ako neæe da ponovi vežbu koju je sigurno nauèio. U prvim nedeljama ove dresure potrebno je dosta strpljenja. Ove dve faze imaju za cilj da pas nauèi da drži aport i da sa njim ide prema vodièu. Ako se ovo postigne prelazi se na sledeæu fazu.

U ovoj fazi pas mora da nauèi da aport ispusti samo na komandu. Ova vežba se brzo savlda jer pas jedva èeka da ispusti aport. Ruka se stavlja psu ispod brade i komanduje se "PUSTI".

Sada se prelazi na vežbu uzimanja aporta sa zemlje. Ova vežba je dOsta teška i prilikom izvoðenja dresure mogu se javiti mnogi problemi. Pas mora da sedi ispred nogu mu se stavlja aport. Da bi smo psa naveli da uzme aport moramo ga zainteresovati i na neki naèin mu pokazati šta se od njega traži. Zato jednom rukom kreæemo prema aportu kao da hoæemo da ga uzmemo i to par puta ponovimo. Zatim istovremeno kad poðemo jednom rukom prema aportu drugom rukom pOvlaèimo pOvodnik da bi smo psa približili aportu. Ova vežba se ponavlja par puta tako da pas shvati da sam treba da uzme aport sa zemlje. Veoma teško je odrediti za koliko vremena pas treba da savlada ovu vežbu ali za 5-6 dana pas bi trebao da uzme aport u zube. Kad se to postigne pobeda je zajednièka i sve ostalo je pitanje vremena i strpljenja.

Sad je red na vežbu u kojoj pas uzima aport sa zemlje i dolazi do vodièa koji ga je ostavio. To se uvežbava sledeæim redosledom radnji: Prvo pas mora da sedi, zatim mu se stavlja ispred lica aport da bi ga video, zatim se aport spušta psu pred noge, onda vodiè kreæe polako od psa, potrèi i seda na zemlju a pas mora da uzme aport sa zemlje i doðe do vodièa. U ovom trenutku je bitno da volja za radom ne napusti psa, zbog toga ga vodiè posle svakog dobro obavljenog zadatka hvali ili se sa njim poigra. Ovakvim radom rezultati brzo dolaze do izražaja a volja za radom raste i kod psa i kod vodièa. Ako pas prvi put ponese aport i pravilno ga preda vodièu treba ga nagraditi najbolje što se može. Pas se najviše raduje kada ga vodiè izvede u polje jer je to za psa najveæa nagrada, nagrade u vidu privlaènih komadiæa hrane su poželjne, za velike pse sa veæim apetitom ali za terijera one nisu baš najprikladnije.

Sledeæih 14 dana dresura se odvija u cilju da se aport svaki dan sve dalje ostavlja od psa s tim da bude maksimalno 1S - 20 m. od psa. Kad se postigne da pas donosi aport sa ove daljine to znaèi da kontakt izmeðu psa i vodièa vrlo dobar. Zato se sve kasnije vežbe lakše savlaðuju. Do sada je pas sve vreme bio na dugaèkom povodniku i nakon dobro obavljenog zadatka psa odvezujemo. Ako pas nakon odvezivanja ne izradi vežbu vodiè ga izgrdi i ponovo stavlja psa na povodnik. najvažnije pravilo kod aportiranja je da nikad za vreme vežbanja aporta vodiè ne srne bacati aport, mada je to za vodièa lakše, veæ uvek aport treba odneti i staviti na zemlju tako da pas shvati razliku izmeðu ozbiljnog rada i igre.

Za sledeæu fazu dresure aporta poželjno je imati veæe dvorište ograðeno žicom jer u ovoj fazi se ispoljava veæa prisila na psa. Prostor bi trebao du bude dugaèak 15 - 20 m. Sada se za ovu vežbu koristi drveni aport sa promenjljivom težinom. U poèetku se primeæuje da pas neæe da uzme iz ruke teži aport jer na njega nije nauèio veæ se sa dresurom poèinje ispoèetka. Pošto pas veæ zna znaèenje kazne i zavezivanje na dresarski povodnik on vrlo brzo prelazi sa jedne faze na drugu jer radi sve što mu je poznato. Zato se sa veæim aportom vrlo brzo postižu isti rezultati kao i sa poèetnim manjim aportom. Cilj narednog perioda perioda dresure je da se veæi aport svaki dan sve više za težinu od 200 gr. nepotrebno je od psa zahtevati da aportuje 10 kg. teške predmete jer to teško deluje na muskulaturu prednjih nogu koje poèinju da se iskrivljuju pod velikim teretom. Isto tako aportiranje teških predmeta dovodi do poveæanog širenja grudnog Koša. NLT je dovoljno snažan da može aportovati ptice i manje krznašice tj. težina aporta ne srne prelaziti 3 kg.

U ovom periodu veoma je važan ograðen prostor jer u ovim fazama pas pokazuje nezadovoljstvo i usled rada bez dresarskog povodnika pas želi da se izvuèe iz nezgodne situacije. Kada se pas uvežba da donosi i ovaj aport onda aport možemo obložiti maèijim ili zeæijim krznom da bi se pas navikao da drži divljaè u ustima. Ovo navikavanje traje 2-3 dana.

U zadnoj fazi dresure moramo psa nauèiti da aport odnosno divljaè hvata za sredinu tela. Ukoliko pas aportira zeca i uhvati ga za jedan kraj tela onda mu drugi kraj pada pod prednje noge i usied èestog gaženja prednjim nogama pas brzo ispusti aport. Da se ovo ne bi dešavalo psu æemo pokazati kako da uzme aport tako što æemo uzeti aport u ruke i pravilno ga dati psu u zahvat i komandovati "TAKO (uzmi) APORT". Bitno je kod aportiranja da se vodiè uvek okrene u pravcu ležanja divljaèi ili aporta. Ako se pas sa aportom ne vraæa prema vodièu pravom linijom onda æemo to iako ispraviti pomoæu rada sa dugaèkim povodnikom.

Psa æemo zavezati na povodnik i poslaæemo ga po aport. Kada pas uzme aport i krene prema nama vodiè æe pomoæu povodnika blago da usmerava psa tako da se pas prema vodièu uvek vraæa pravom linijom odnosno najkraæim putem. Veæina pasa to radi nesvesno ali i oni psi koji ne idu pravo ovu vežbu savladaju nakon par ponavljanja.

Nakon 6 nedelja pas bi trebao da savlada vežbu aporta i tada se prelazi na krznenu vreæu napunjenu peskom. Pas koji je dosadašnje vežbe sa uspehom savladao sada neæe imati puno problema. Uz malu pomoæ on savlaðuje i ovu vežbu i sa uspehom aportuje vreæu sa peskom. Nakon ovoga vreæa se zamenjuje sa pravom divljaèi. Vodiè komanduje psu da sedne, odnosi divljaè 15-ak metara i spušta na zemlju. Vraæa se do psa i komanduje "APORT". Zadatak psa je da donese i pravilno preda divljaè vodièu. Kada se ova i faza završi psa odvodimo u polje tj. na teren jer je do sada radio u dvorištu. Ovo ima za cilj da se pas oslobodi i što više približi pravom lovu. Obièno se poèinje na livadi sa niskom travom a zatim se traži sve veæa trava tj. bira se gušæi i teži teren. Vremenom se daljina do aporta sve više poveæava. Prilikom donošenja aporta ostavlja se uoèljiv mirisni trag da bi pas mogao da nade aport. Ukoliko je pas neozbiljan i ne prihvata rad opet se pokušava sa povodnikom. Nakon 8 dana bi pas trebao da aport donosi sa daljine do 100 m. Vežba sa krznenom vreæom koja je ranije izvoðena sada služi da se pas što lakše navikne na pravu divljaè. Zeca pri dresuri možemo koristiti friško ubijenog ili se on zamrzne da bi se mogao kasnije koristiti. Pri upotrebi takvog zeca moramo paziti da se zec potpuno odmrzne da psu ne bi utrnuli nervni završeci u zubima prilikom hvatanja. Sada se ponovo vraæamo u dvorište. Psu damo da pomiriše friškog zeca i onda mu damo da ga èvrsto uhvati. Kada pas pusti zeca stavljamo ga psu pred noge i komandujemo "APORT". Pas koji je putem školske dresure savladao vežbe aporta pravilno æe aportovati zeca. A ako pas ne aportuje poèinje se sa poèetnim vežbama aporta. Ako nevezan pas sa voyom pravino aportuje zeca onda opet odlazimo u polje. Tada se postavlja miris i zec se odnosi na dayinu od 30 m. Vodiè je uzeo komadiæ krzna od zeca, vraæa se do psa i daje mu da pomiriše i tek tada vodiè komanduje psu "APORT ". Pri ovom radu se ne srne izdavati više komandi da se pas ne bi zbunjivao. Tako æe pas brzo po tragu da nade i aportuje zeca. Ukoliko pas ne izvrši zadatak zavezuje se na povodnik pri èemu okovratni kaiš malo jaèe steže da bi to pas osetio kao kaznu, "a uz to se pas grdi sa "FUJ". Tada se pas pošalje po aport i ako opet zakaže tada se moraju utvditi prethodne vežbe aporta. Sada se pas vodi na kratkom povodniku sve do zeca i komanduje se "APORT". Ovo se ponavlja sve dok pas ne uzme zeca. nakon toga se daljina do zeca poveæava, najhitnije je da ukoliko pas ne aportuje dobro moramo ponavljati prethodne vežbe i ustanoviti koju fazu pas nije savladao i na njoj se moramo zadržati sve dok je pas u potpunosti ne savlada. Ako pas aportuje sigurno i sa povodnikom i bez njega tada postepeno poveæavamo daljinu do aporta tako da dlakavu divljaè pas mora aportovati sa daljine od 200 m., a pernatu divljaè sa daljine do !50 m. Treba posebno paziti da pri postavljanju više tragova divljaèi nikad ne smemo ukrštati tragove divljaèi sve dok se miris starijeg traga potpuno ne izgubi za staje potrebno oko 24h.

Mirisni trag ne smemo postavljati po mokroj travi jer je to veoma teško za psa. Na takmièenju se na kraju traga postavlja sveza divljaè a jedan sudija se skriva u blizini da prati ponašanje psa kod mrtve divljaèi. Ako pas ide po tragu i doðe do mrtvog zeca zatim ga ostavi i nastavi tragom sudije koji ga skriven posmatra to se ocenjuje isto kao i da mu je pas doneo zeca. Ovo se toleriše samo na utakmici ali ne i prilikom školske dresure jer nemamo uvek pomoænika koji æe postavljati tragove. Ako pas sigurno aportira dlakavu divljaè prelazi se na pernatu divljaè. Za tu svrhu možemo koristiti i smrznutu pernatu divljaè ali i svežeg fazana ili goluba .

Pre takmièenja trebalo bi svake nedelje postavljati po jedan trag zeca i goluba da bi se pas uvežbao jer bi ovo predstavljalo veliku prednost na takmièenju. Za poslednju vežbu pred takmièenje potrebno je i siedeæe: Psa koji je nauèio pravilno aportovati izvesti u polje i pre komande "APORT" opaliti iz puške da bi se pas što više približio stvarnoj situaciji u lovu. To se radi da bi pas na takmièenju prilikom pucnja mirno saèekao komandu "APORT" i na kraju vežbe aporta najvažnije pravilo je da prilikom svakog èasa dresure moramo ponoviti prethodne vežbe iz poèetka.

IZVLAÈENJE IZ ROVA

Posle vežbe aporta trebalo bi da se prede na rad na vodi, ali pošto za ovu vežbu treba dosta prakse onda se preporuèuje da se rad na vodi uvežbava kao poslednja disciplina. Zato se dresura odvija u cilju usavršavanja komandi i uspostavljanja boljeg kon-takta sa psom, a osim toga vreme za lov na patke još nije stigao pa se zbog toga rad na vodi ostavlja za kraj. Zbog toga bi se ovaj period trebao iskoristiti da pas utrenira izvlaèenje mrtvog grabežljivca iz rova.

Mnogi misle da je ovo uroðena osobina i da je to dovoljno. Ali nije tako jer je ovo u stvari disciplina aporta u kojoj pas mora da se kreæe unazad sa ispruženim nogama. Zato kod ovog uvežbavanja moramo biti veoma strpljivi i temeljni. Postoje pas veæ nauèio aportirati mrtvu dlakavu divljaè bolje bi bilo da se radi sa pravom divljaèi, ali u nedostatku divljaèi može se vežbati sa komadom kože. Za ovu vežbu je potreban rov sa dosta poklopaca da bi se dužina rova stalno mogla korigovati. Unutrašnje dimenzije rova su 20x18 cm., a dužina najmanje 4 m. Pred kraj rova se postavlja daska sa rupom u sredini kroz koju se povlaèi kanap koji se veže za zadnje noge grabežljivcu. Ispred rova kopa se udubljenje dugo 1 m., preænika 30 cm., u kojem pas može da leži. Dok se ova disciplina ne savlada ne bi trebalo da se ekperimentiše na takmièarskom rovu. Za 1. i 2. razred na takmièenju treba dosta vežbati je u 3. nagradi razred spadaju psi koji izvuku grabljivca iz rova sa povodnikom. Poèinje se tako što grabljivca stavimo u rov na daljini od pola metra s Um da je glava okrenuta prema ulazu u rov a za zadnje noge se veže kanap koji je jedan metar duži od rova. Kod svakog metra kanapa postoji oznaka da se može videti koliko je pas izvukao grabljivca. Pri ponavljanju vežbe grabljivac se povlaèi nazad u rov pomoæu kanapa. Važno pravilo je da pas ne srne da izgubi volju za ulaženjem u rov jer nam dosadašnja obuka ništa ne vredi ako pas izgubi volju za radom u rovu.

Poèinje se tako što pas leži na ulazu u rov sa povodnikom i onda mu se komanduje "APORT". Pas ulazi u rov i zastaje pred grabljivcem. To se vidi jer se pri daljini od pola metra još vide zadnje noge psa. Ovde ne treba koristiti stroge komande nego samo blago komandovati "APORT. Ako pas neæe da izvlaèi grabljivca vadimo psa i sami izvlaèimo grabljivca. Tada malom vežbom na zemlji pokazujemo psu da je grabljivac aport koji treba da uhvati. Onda se poèinje iz poèetka sa izvlaèenjem. Dobar rezultat je kad pas izvuèe grabljivca tako da mu se glava nalazi van rova. Tek tada vodiè uzima grabljivca. nepravilno je zavlaèiti ruku u rov da bi se grabljivac izvukao. Ako je pravilno izvukao onda se nagraðuje. Sutradan se postupak ponavlja samo što se divljaè uvlaèi jedan metar u rov tako da se pas celim telom nalazi u rovu. Ako pas sada neæe da aportira grabljivca dovlaèimo ga nazad i malo oštrije ga kažnjavamo tako što jaèe stežemo okovratni kaiš i ponavljamo vežbe aporta. Piakon toga se pokušava sa ponovnim izvlaèenjem iz rova. Tako se stalno smenjuje, rad u rovu i vežba na zemlji kao vid kazne sve dok pas ne izvuèe grabljivca sa daljine od jednog metra. Ovakav naèin vežbanja zahteva više vremena nego predviðenih 15 min., i od vodièa i od psa zahteva maksimum zalaganja. Dobro bi bilo da se povodnik za dresuru psa oznaèi na svaki metar da se vidi koliko je pas ušao u rov. Velika je greška ako pas proðe pored grabljivca u rovu. Tada se rov otvara na drugom kraju jer on više ne može da izvuèe grabljivca. U letnjem periodu ova vežba se radi uveèe i pas se mora osvežiti vodom pre vežbe. Ukoliko pas napreduje grabljivac se uvlaèi svaki dan za pola metra u rov. Ali ukoliko pas ne savlada neku dužinu, ali i ako pas ne savlada vežbu ne treba se zabrinuti nego treba pokušati sa manjom daljinom da bi psa donekle odmorili i rasteretili. Ovako nauèen pas nikad neæe izneveriti svog vodièa pa èak kada se na takmièenju zahteva od njega da izvuæe sasvim nepoznatog grabljivca. Pas koji prvi put izvuæe grabljivca sa strahom on æe u susretu sa nepoznatim grabljivcem da izneveri vodièa, a uz to æe nepoznatog grabljivca cepati.

Ako pas sa povodnikom izvuèe grabljivca iz celog rova onda se pokušava sve iz poèetka s tim da se psu skida povodnik. Važno pravilo je da se pas nikad ne srne vuæi na povodniku iz rova ukoliko je uhvatio grabljivca nego mu se samo malo može pomoæi, Ako pas do poèetka takmièenja nije stigao da uvežba izvlaèenje bez povodnika tada vodiè mora to naglasiti sudiji tako da se pas ispita iz ove discipline na povodniku s tim da se pas veže na povodnik bez okovratnog kaiša.



RAD NA KRVNOM TRAGU

Za dresuru se pravi veštaèki krvni trag od krvi visoke divljaèi jer na njemu vodiè može pratiti i korigovati psa. nije najpoželjnije da sam vodiè koriguje psa i zato nam je potreban pomoænik. Krvni trag se postavlja ujutru. Dobro je raditi sa tragom sveže ubijene divljaèi, na takmièenju se postavlja trag do 400m. tako da taj trag ima dve oštre krivine i da se pri postavljanju utroši 0,25 litara krvi. Krvni trag postavlja pomoænik, najbolje bi bilo da pomoænik nacrta šemu krvnog traga tako da bi mogao pravovremeno da koriguje vodièa sa psom. Vremenski period od postavljanja krvnog traga do poèetka dresure iznosi 2 sata. Krvni trag se radi sa uprtaèima da se pas ne bi gušio. Pas se ostavlja na 1 0 m. od poèetka krvnog traga i vodiè odlazi do mesta poèetka traga i smireno ga posmatra. Sve ovo se radi da bi smirenost prešla i na psa. Tada vodiè dovodi psa da se i on upozna sa krvnim tragom. Vodiè bi trebao da poznaje šemu krvnog traga. Vodiè mora da posmatra psa i da vidi koliko mu je ta osobina uroðena i koliko je pas za trag zainteresovan. Pri radu psa se posmatra da !i pas sledi krvni trag ili je prešao na neki sveži jutarnji trag. O krvom tragu se može dosta napisati ali se ne može predvideti ponašanje svakog psa. Ako vodiè primeti da je pas sišao sa traga odmah se prekida rad. Vodiè obeležava zadnju kap krvi koju je pas pronašao i pomoæu oznake pas æe uspeti da se vrati na trag. Ako pas ide u dobrom pravcu treba uoèiti da li se on kreæe po tragu ili samo nasluæuje pravac krvnog traga. Psi koji rade na krvnom tragu sa visokim nosom izazivaju sumnju da èesto gube trag a ukoliko pas radi visokim nosom može biti sluèaj da je izgubio intere-sovanje za krvni trag. Zbog toga se psu mora oštrije komandovati "TRAŽI KRV". Ako je pas uspeo da pronaðe trag mora se pohvaliti. Ukoliko pas pravilno radi komanduje se blago i ne srne se puno prièati i to æe kod psa da probudi još veæu volju za rado. Najbolji rad je ukoliko pas radi brzo, ali ne treba ga previše ubrzavati. Tada vodiè ima dovoljno vremena da uoèava postavljene oznake tj. da prati da li je pas na krvnom tragu. Zbog toga se kod prebrzog psa ne stigne paziti na na ispravnost njegovog rada. Uspeh dolazi ako se ima poverenja u psa koji do rezultata dolazi sporijim radom.

To se postiže samo povodnikom za krvni trag koji je dužine 10 m. riije bitno koliko pas side sa traga ali je bitno da na trag ne srne biti vraæen uz pomoæ sudije ili pomoænika koji je postavio krvni trag. Znaèi bitan je samo rezultat. Dobar rezultat je kada pas prvi put dovede vodica po krvnom tragu do divljaèi u predviðenom vremenu. Vodiè mora da vidi kakvo interesovanje pas pokazuje kada doðe do mrtve divljaèi. Neki psi cepaju mrtvu divljaè, pa zbog toga psa ostavljamo na povodniku kod mrtve divljaèi i udaljavamo se najmanje 20 m. i posmatramo kako se pas ponaša.

Na takmièenju se na kraju krvnog traga postavlja divljaè sa zašivenom utrobom ali ponašanje psa mora biti isto kao i kod sveže divljaèi. Èesto puta u praktiènom lovu rana kod divljaèi je sveza i ako je veæa obilno krvari pa zbog toga pas èesto nema želju za cepanjem. Mladi NLT bez mnogo prakse èesto hvata mrtvu divljaè za vrat ili noge i vuèe je prema vodièu ali to nije nikakva greška nego se bez ikakvog govora prekida rad i pas odvodi.

Ako se pas zatekne da èepa divljaè kažnjava se sa jedno strogo "FUJ" uz blag udarac koji u veæini sluèajeva dobro deluje na psa. Psi koji cepaju i zakopavaju divljaè su neupotrebljivi u lovu i zato se na takmièenju ovi psi diskvalifikuju.

Vežba krvnog traga se ponavlja nakon 5 dana s tim da sada krv mora biti potpuno isušena. Me treba propustiti da pas u lovu nade sveže ubijenu divljaè, najveæa greška od strane vodièa je da psa drži na kratko jer bi pas trebao da radi sa celim povodnikom od 10 m. jer tek tada možemo da ocenimo kvalitet rada našeg psa. Ako za dresuru nemamo uvek krv od divljaèi možemo koristiti i govedu ili ovèiju krv. Zbog toga se krv može èuvati i u frižideru konzervirana jer se ona uvek mora koristiti sveža. Jedan srednje kvalitetan pas æe nakon 5-6 vežbi krvnog traga shvatiti šta se od njega zahteva.

U daljoj fazi rada na krvnom tragu predstoji nam trag produžavamo na 400-500 m. Pas treba da radi sa interesovanjem i velika je greška psa koji nema puno interesa gurati sa jedne discipline na drugu veæ je bolje nabaviti novog psa. Dresura na krvnom tragu zahteva mnogo truda i izdataka, zato se za praktièno korišæenje u lovu trebaju dresirati samo oni psi kod kojih su maksimalno nasledene osobine za rad na krvnom tragu. Za odabiranje psa za rad na krvnom tragu prednost imaju psi sa dobrim rezultatima na ispitu uroðenih osobina.

tekst pripremio èlan SANE