ŠLJUKE

Karakteriše ih vitak i dug kljun, duge noge i vrlo su osjetljive, riđasto-smeđe boje. hrane se insektima, ličinkama i crvima.

Sve su selice, a samo se neke gnijezde kod nas.

U ovaj red spadaju: šumska šljuka, šljuka kokošica, šljuka livadska, šljuka kozica (koja je ujedno i najmanja).

Kao lovna divljač naj atraktivnija je Šumska šljuka – Bena

Šumska šljuka je selica, ali relativno česta i gnezdarica. Na našim prostorima je u preletu dva puta, u proleće i u jesen kada se sa severa seli u južne krajeve. Jedan broj prozimi u primorju.

Veličine je jarebice poljske (prosečno 320 gr.) ženka je neznatno drupnija od mužjaka, drugih različitosti nema. Nezgrapnog je tela , karakteriše je dug, prav i savitljiv kljun. U krilnom perju, na spoljnoj strani, ima po jedno pero sabljastog oblika,koje lovci koriste za ukras na šeširu. Ima dobro razvijen i sluh i vid.
U ishrani šumske šljuke dominira hrana životinjskog porekla , najčešće se hrani kišnim glistama i larvama insekata,koje isključivo nalazi na tlu, u i ispod šumske stelje. Do hrane dolazi tako što prethodno tapkanjem nogama i krilima po šumskoj stelji poplaši potencijalni plen i zahvaljujući odlničnom sluhu , razgrće stelju ili kljunom sondira humus.

Biljna hrana je retko prisutna u ishrani šumske šljuke , najčešće u vreme migracija kada su manje izbirljive.